Srbiji je potrebno tvoje poštenje.

Ceo vek pustošena ratovima i nevoljama, sluđivana tuđinskim ideologijama i interesima, obezljuđivana i obezbožavana, ona - opet na vetrometnom raskršću - traži sebe, da bi se pribrala i razaznala kuda joj, i kako, valja zakoračiti. I u šta se pouzdati. I čime se podičiti među zemljama i narodima.

Ne može u svet sa lažovima i prevarantima, sa podmitljivim činovnicima i dugoprstim privrednicima, sa raspusnim narodom koji i Boga i zakon poštuje samo kad mu nema druge. Ne može takva dalje, ali još ne nalazi načina da sa sebe strese ono što je izjeda i izobličava, sopstveno i tuđe, što joj sisa krv i ne dozvoljava joj da ojača i pridigne se.

Zato je, u ovom času, Srbiji potrebno tvoje poštenje. Da, kada se probudiš, kažeš sebi: činiću danas samo ono što pristoji čestitom čoveku. I da uveče, pred san, sa zadovoljstvom zaključiš: govorio sam i postupao pošteno, bio sam Čovek.

Ako hoćeš da promeniš svet - kaže mudrac - samo promeni sebe i učinio si najviše što si mogao.

Ne osvrći se na gore od sebe, ma koliko da su prividno uspešni i čuveni. Ne opčinjavaj nikoga i ne dozvoli da te opčine. Ne zavidi, ne spletkari, ne lovi u mutnom, ne čini ono što ne želiš da tebi učine. Seti se da svako svoj krst nosi i da će svako za svoja dela polagati račun. Neko pre, neko kasnije, ali neizbežno. Gledaj svoj račun i ne mešaj se u tuđe.

U današnjoj iznurenoj Srbiji biti pošten znači ne biti kliconoša bolesti koje su je poodavno napale. Zdravo krvno zrnce. I što je više takvih, pre će narod i zemlja prezdraviti, pa ćemo naći dostojno mesto među državama i nacijama.

Eto koliko jedan čovek može učiniti i koliko od njega zavisi zajednica.

Kada dođe čas da se nepošteni stide umesto da se, kao danas, razmeću, znaćeš da je Srbija ozdravila i u njoj ćeš se osećati dobro.

Vidan Arsenijević